Kako da izgradite dobar život

Psihoterapeut Milan Damjanac otkriva najveće mitove o ljubavi, braku, prevari i ljubomori, objašnjavajući zašto prava osoba i bezuslovna ljubav zapravo ne postoje. Poznati psihoterapeut u razgovoru sa Anom Mitić objašnjava zašto su ljudi danas često nesposobni za prave emotivne odnose, zbog čega nesvesno biramo partnere koji nam ne odgovaraju odigravajući rane iz detinjstva, i zašto je duboko prijateljstvo zapravo presudan uslov za opstanak svake duge veze. O tome da li je prevara svesna odluka, zašto nas ljubomora ne štiti od povređivanja i kako zapravo izgleda zrela ljubav koja podrazumeva prihvatanje nesavršenosti i izlazak iz romantične fantazije. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Milan Damjanac, psihoterapeut i filozof, gostovao je u specijalnoj epizodi podcasta „Kako da izgradite dobar život“ koja je snimljena na promociji njegove knjige „Još ovo ti fali za sreću – vodič za bolje razumevanje života i sebe" u Dorćol Platzu. Damjanac je govorio o najvažnijim egzistencijalnim temama koje zanimaju sve ljude – sreći, smislu, ljubavi... I još ponečemu. Da li čovek može da bude „potpuno srećan“ (ili mu za sreću fali još samo ova knjiga u izdanju Nedeljnika koju možete naručiti na Nstore.rs), zašto su bogati ljudi nesrećni i šta je zapravo sreća, samo su neka od pitanja kojih se dotakao. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Da li ljubav ima rok trajanja? Da li su navike i rutina ubica strasti, koliko je važna kvalitetna komunikacija da ljubav “preživi”, kakav je uticaj ljubomore i nesigurnosti, razlika u obrazovanju, socio-ekonomskom statusu, stresa, finansijske nesigurnosti, imanja ili nemanja dece… neka su od pitanja o kojima je bilo reči u ovoj epizodi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" gostovao je Vladimir Borovnica, specijalista medicinske psihologije i porodični psihoterapeut, koji je govorio o strahovima. U poslednjih nekoliko meseci, koliko traju protesti po Srbiji, često smo mogli čuti rečenicu da su se ljudi konačno oslobodili straha, zbog čega smo se odlučili za ovu temu. Govoreći o tome kako su ljudi počeli da se oslobađaju straha, Borovnica je rekao da je kulminacija događaja učinila da nas bol vezan za te događaje, pokrene. "Da nas nužda koja ide iz emocije pogura da se oslobodimo i straha i naučene bespomoćnosti (kad više ne reagujemo na ’elektrošokove’). To je kreiralo jedno novo korektivno iskustvo u društvu da se razbija sa jedne strane strah, sve više i više, a sa druge strane izlazi iz te pozicije naučene bespomoćnosti – što je super. Nadam se da je to jedan ireverzibilan proces. Sada iz ovoga nema nazad", rekao je Borovnica. Ali pošto se plašimo svega i svačega, pričali smo o svim strahovima, od straha za dete, od…

U novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" psihoterapeutkinje Dunja Vesić i Iva Branković pričale su o jednoj od omiljenih tema – ljubavi, a to nije uvek samo ljubav. Krenulo se redom, jer svaka veza ima svoj početak i svi imamo neku predstavu (nekad pogrešnu) o ljubavi, da bismo stigli i do kraja, a u vezama je to raskid – i šta posle toga. Pričalo se o tome zašto su granice i izgradnja ličnog identiteta važni za opstanak veze ali i oporavak pošto veza doživi kraj. Priča koju matičar priča na početku sklapanja braka je "potpuno iluzorna", rekla je Dunja Vesić, govoreći o pogrešnim uverenjima o ljubavi. "To su neka obećanja i lepe želje ali bih stvarno volela tu da vidim neke tačke koje se događaju u odnosima i da se obavežemo da prolazimo kroz procese. Kad god to slušam, iritira me. Ima pogrešnih rečenica. Preskače se ono što je ključno, a to su procesi i promene, udaljavanja i približavanja..." Najbolja smo verzija sebe onda kad smo zaljubljeni, odnosno najprihvatljivija za tu osobu sa kojom…

Govorili smo da su apatični i da od ove generacije neće ništa biti, a onda su krenuli protesti i priznali smo da su nas iznenadili. Pa smo rekli i “Bravo deco!”, i priznali da smo pogrešili. U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o tome koliko razumemo mlade, pripadnike generacije Z o kojima se mnogo govori (ma samo se o njima priča) ovih dana jer su za nekoliko meseci uradili nešto što nije moglo godinama unazad. Zato smo postavili pitanje šta nam je to sa njima promaklo, kako da ih bolje razumemo, koliki je generacijski jaz, kako da ga prevaziđemo i ne budemo džangrizavi matorci (kao ona baba koju je stigla karma pa je pala sa bicikla). Ko su Gen Z pričala je Snežana Mrvić, psihološkinja sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije aktivno uključena u Centar za mlade CEZAM, mesto posvećeno nezi mentalnog zdravlja i blagostanja mladih. Ona nam je rekla da su mladi danas “posebni”, pa i to da su osvešćeni o mentalnom zdravlju, da ih odlikuje transparentnost, da nije tačno da su…

U 2025. ušli smo u vrlo posebnoj atmosferi, koju bismo mogli da opišemo rečima: Nova godina, a sve gori. Od početka novembra imali smo više od 40 različitih protesta – najveći na Slaviji i studentske blokade koje traju, kao izraz nezadovoljstva koje je kulminiralo od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Zato u novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o uticaju politike na mentalno zdravlje, apatiji i pobuni. Kako događaji koji nas pogađaju utiču na naše emocije i reakcije, razgovarala sam sa psihološkinjom Inom Poljak i psihoterapeutkinjom Ivom Branković. Ina Poljak je objasnila kako dolazi do društvene pobune i na koji način okolnosti, kao što su nepravda ili osećaj nemoći, utiču na psihu i podstiču ljude na akciju. “Dogodi se nešto kao što je pad nadstrešnice koji u ljudima izazove bes koji je povezan sa tugom i osećajem da se desilo nešto što nikako nije smelo da desi. I to smo imali sa Ribnikarom samo što je situacija bila potpuno drugačija, uzrok je bio širi društveni kontekst. To…

U najnovijoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" gošća je Sara Kuburić, egzistencijalna psihoterapeutkinja, autorka kolumne za USA Today i Velike priče, autorka knjige "Na meni je" i osnivačica srpske izdavačke kuće STET. Jedno od privih izdanja je knjiga "Oslobođena ljubav" i zato sam sa Sarom i Miom Popić, psihoterapeutkinjom, pričala o ljubavi – kako pronaći i sačuvati ljubav. Sara je objasnila zašto mnogi ljudi, pa i njeni klijenti, oklevaju da uđu u vezu, plašeći se da je to žrtvovanje njihove autonomije i osećaja slobode. Zašto mnogi od nas ne znaju kako da imaju veze koje vredi imati – što ljude ostavlja ili usamljenim ili nesrećnim. I zašto se sa ovim problemom naročiti suočavaju milenijalci. "Ljudi su nesrećni u vezama zato što misle da moraju da budu u vezama. I oni traže neku sreću koju oni sami nemaju u nekoj drugoj osobi. Milenijalci su posebno nesrećni jer se bore sa svojim identitetom. Oni ne znaju ko su, i to je okej. Ali ako ti ne znaš ko si, kako ćeš da nađeš osobu koja ti…

U novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihijatrom Mihailom Ilićem sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije i Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, psihološki smo pretresli neke od najboljih i najpopularnijih serija (a i filmova). Koliko serije mogu pomoći da bolje prepoznamo neke psihološke pojave i procese (da možda prepoznamo stvarnog psihopatu), šta popularne serije govore o nama i šta možemo da naučimo iz likova i problematike sadržaja koju bindžujemo? “Sve”, reći će Mihailo na početku. Oduvek su umetnici razumeli bolje ljudsku prirodu nego naučnici. “Često pominjem Frojdovu izjavu o tome kako nije on otkrio nesvesno, već umetnici i filozofi, a da je on samo otkrio naučni pristup kako se to izučava. Kroz umetnost učimo o životu možda bolje nego iz bilo kog drugog izvora”, objasnio je Mihailo. Bilo je priče o svemu pomalo – od “Sopranosa”, preko “Monsters” i “Baby Reindeer”, “Succession”, “The Bear”, “Severance”, “Scenes from Marriage”, pa do “Dr Haus” i “Sex & City”, čak se setismo i…

Milan Damjanac, jedan od naših najpopularnijih psihoterapeuta, otvara novu sezonu podkasta "Kako da Izgradite dobar život". Tema ove epizode je smisao i besmisao života. Naš prvi gost je pričao o tome šta znači imati smislen života i zašto se sve više ljudi suočava sa krizom smisla. Zašto se smisao života gubi i kako se ponovo pronalazi. A šta je vaš smisao života, pišite nam u komentarima. U novoj sezoni podkasta u produkciji Velikih priča, novinarka Ana Mitić i psihoterapeutkinje Mia Popić i Iva Branković razgovaraće sa našim najvećim stručnjacima iz psihologije. U narednim epizodama vas očekuju zanimljivi gosti koji će govoriti o mentalnom zdravlju. Epizode možete gledati i slušati na platformama - YouTube, Spotify, Podcast.rs i na sajtu Velikeprice.com. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Mnogi ljudi su odrasli sa uverenjem da ne treba da se hvale, da treba da budu skromni i puste da njihov rad govori umesto njih. Problem sa ovom filozofijom je što drugi često neće znati šta sve vi znate a to će potencijalno uticati na vaš dalji razvoj i prilike koje (ne) dobijate. Kako onda pokazati šta sve znamo i prezentovati svoje veštine, bilo da je u pitanju razgovor za posao ili javni nastup? Kako srušiti lične barijere na tom putu, ali i neke predrasude, govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić u 59. epizodi podkasta. Da li je prvi utisak stvarno toliko važan? I šta sve utiče na dobre prezentacijske veštine? U čemu je razlika između prezentovanja svojih znanja, umeća i veština i hvalisanja? Zašto neki koje "nije blam da se hvale" brže napreduju? Da li može da se nauči nastup pred ljudima zarad ostavljanja dobrog utiska? Kako se uče prezentacijske veštine? Kako se izboriti sa tremom i nervozom? Kako predstaviti sebe i pričati o sebi? Zar nismo svi sticali znanja i stručnost da bi to nekome na određeni…

Za razvod se kaže da je “mala smrt” zbog jačine osećaja gubitka. U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković pričamo o tome šta posle razvoda. Već smo u našim prethodnim epizodama govorile o tugovanju i oporavku posle prekida odnosa koji je trajao dugo, a sada razgovaramo o sledećoj fazi – o tome kako nastaviti dalje posle razvoda. Šta kad prođe tugovanje? Koje su to faze koje moraju da se prođu posle razvoda i raskida duge veze? Koje faze posle razvoda su najteže? Zašto su važne vrste raskida i razvoda i kako one određuju dalji tok prekida veze? Koja vrsta prekida je najteža? Kakva su očekivanja ljudi posle razvoda a šta je realnost? Kako sa životom koji je podeljen napola? Kako početi iz početka? Da li i kako se može biti prijatelj sa bivšim mužem i partnerom? Kako ući u novu vezu? U ovoj epizodi čućete najvažnije savete i saznati koji su ključni koraci da se nastavi dalje. Jer razvod nije kraj! Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more…

Čini se možda da sve znamo o „burnoutu“ ili „izgaranju“ na poslu jer je o tom sindromu mnogo rečeno, ali da li znamo šta treba da radimo kada sagorimo od posla? O tome je govorila psihoterapeutkinja Mia Popić u 58. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“. Da li ljudi generalno umeju da prepoznaju „burnout“ i šta bi trebalo da rade kada primete simptome? Kako „popraviti“ situaciju kod „izgaranja“ na poslu? Da li „burnout“ treba da dijagnostikuje stručnjak i da li mora stručnjak da nam kaže šta da radimo? Ili možemo nešto da učinimo sami da pomognemo sebi? U čemu su razlike između umora, stresa i „burnouta“? Kako nas telo upozorava? A koji su psihički simptomi? Šta se radi u situacijama kada se „pregori“ od količine posla i stresa? Kako se oporaviti? I šta u situacijama kada nije moguća promena posla i otkaz? Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Ljudi se sve češće nalaze u netipičnim i ''komplikovanim'' partnerskim odnosima. I tako stupaju na scenu nove forme partnerskih odnosa i među njima situaciona veza. Ako ne znate u kakvoj ste vezi, možda ste baš u situacionoj. U ovoj epizodi sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković pričamo o tome šta predstavlja situaciona veza i da li neobičan emotivni odnos u kome se nalaze predstavlja upravo to. Šta je sve situaciona veza? I zašto toliko intrigira javnost? Koliko god da nam je nova i neobična, ona je tu, a njena svrha je višestruka za različite grupe. Koja je svrha situacione veze? Kako je promena vrednosti uticala na situacione veze? Zašto je danas ovih veza sve više, šta se promenilo? Zašto se i dalje ovakve veze teško prihvataju? Koje su to predrasude zbog kojih ljudi ne prihvataju ovakav odnos? Koje su prednosti situacione veze, a šta su mane? Istraživanja pokazuju da je problem sa situacionim vezama to što jedna strana često odmah ili posle određenog vremena ima očekivanja da odnos pređe na sledeći nivo,…

Serija "Baby Reindeer" (Mali irvas) otvorila je mnoga pitanja, pre svega problem proganjanja, traume i seksualnog zlostavljanja. U ovoj epizodi mi ćemo se fokusirati na problem mentalnog zdravlja koji ima progoniteljka u seriji, Marta, a to je erotomanija koja uključuje jednostranu zaljubljenost i opsesivnost. To su emocije koje se pojavljuju u partnerskim odnosima i nisu nam ni toliko nepoznate jer je svako nekad osetio neuzvraćenu ljubav ili je na trenutke možda bio opsednut nekom osobom, ali je pitanje kada ove emocije prelaze u nešto što onda postaje problem. O tome kako to prepoznati i šta možemo da učinimo razgovaramo u 55. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život". Progoniteljka Marta ima poremećaj koji se naziva erotomanija, šta to znači? Jednostrana zaljubljenost nije nešto neuobičajeno, dešava se da se emocije pojave samo kod jedne strane, ali kada je to u nekim granicama a kada prelazi u preterivanje i opsesiju? Kakva je veza opsesije i zaljubljenosti i šta je nezdrava opsesija? Kako…

Moraš da se promeniš. I on mora da se promeni. Mnogo puta čujemo tu rečenicu da neko mora da se promeni. Koliko je zaista moguće nekoga promeniti, pričamo u 54. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ sa psihoterapeutkinjom Miom Popić. Kada dolazi do zaključaka da neko treba da se menja, koje su to životne situacije? Šta se traži od ljudi da menjaju u svom ponašanju? Kako najčešće reaguju oni od kojih se traži promena? Da li je moguće nekoga promeniti i koliko stvarno neko može da se promeni pod uticajem nekog drugog? Da li je uopšte u redu da tražiš nekome da se menja i zar nije prihvatanje drugih prihvatanje i njihovih mana i vrlina? Kako možeš nekoga da menjaš? Koji su načini i kako se to radi? Koliko je u tom zahtevu da menjamo druge skriveno to da ustvari i mi treba da se menjamo? Šta možemo a šta ne možem da menjamo kod ljudi i šta je u redu da tražimo da se menja a šta ne bi trebalo da pokušavamo da promenimo, saznajte u novoj epizodi podkasta. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more…

Ima jedna floskula koju ljudi izgovaraju, a to je: usmeri se na rešenje a ne na problem. Istraživanja pokazuju značajnu korelaciju između loših veština rešavanja problema i psiholoških poremećaja. Kada se nalaze pod istim nivoima visokog stresa, osobe koje imaju neodgovarajuće veštine rešavanja problema imaju znatno više anksioznosti, depresije i opšteg negativnog afekta od osoba koje imaju odgovarajuće veštine rešavanja problema. Kako se zaista rešava problem tako što ćeš se usmeriti na rešenje, o tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Neslaganje sa roditeljima nije ništa novo i svako je bio u situacijama kad je imao konflikt sa njima. Međutim, šta kada su roditelji "teški", kako mi to umemo da kažemo, ili kada su roditelji narcisi? Kako sa njima i da li možemo da zalečimo rane koje imamo jer nisu odgovorili na naše potrebe kada smo bili deca, pričamo sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković. Često čujemo da neki kažu da su im roditelji "teški" ili da su nečiji roditelji "teški", šta pod tim ljudi sve podrazumevaju? Jer kad si mali, ti i ne znaš da su ti roditelji "teški", to shvatiš tek kasnije. Šta je sve razlog da se roditelji ponašaju tako da budu svojoj deci "teški"? Koji su to problemi najčešći u lošim odnosima između roditelja i dece koji se obrađuju na psihoterapiji? Kako narcisizam roditelja povređuje njihovu decu? Mogu li da pobegnu od negativnog uticaja svog narcisoidnog roditelja? Kakve posledice i probleme imaju ljudi koji nisu imali "teške" ili "narcise" roditelje i da li je moguće kasnije u životu te neke "rane" zaceliti? Kako…

U našem podkastu “Kako da izgradite dobar život” govorili smo o raznim temama i problemima koji su tiču mentalnog zdravlja a imaju veze sa psihoterapijom, ali nismo o samoj psihoterapiji. Danas gotovo svi psihoterapeuti, psihijatri i psiholozi imaju toliko posla da ne mogu da postignu da se bave svima kojima je potrebna pomoć, što govori o povećanom interesovanju za probleme mentalnog zdravlja. O tome kakva je uloga psihoterapije i kada je vreme obratiti se za pomoć psihoterapeutu govore psihoterapeutkinje Mia Popić i Iva Branković. Da li danas svakom čoveku treba psihoterapeut? Za koga jeste psihoterapija, gde je sve primenljiva i u čemu je razlika između psihoterapeuta, psihijatra i psihologa? Šta su najčešće dileme, pitanja i predrasude ljudi pre nego što krenu na terapiju? Danas se mnogo više zna o psihoterapiji, ljudi su probali, nije to više neka “novotarija”… Da li se za pomoć treba obratiti tek kada je mentalno zdravlje narušeno ili se pomoć može potražiti preventivno? Da li može da bude rano ili…

O gaslajtingu se mnogo priča a mi smo odlučili da u 50. epizodi razgovaramo o tome zato što gaslajting preti da postane nešto što pokriva širok spektar iskustava i samim tim izgubi svoje značenje, te treba razlikovati kada nešto jeste gaslajting a kada nije jer se termin koristi često u raznim kontekstima. Prema rečniku Merriam-Webster, 2022. godine je "gaslight" proglašena za reč godine a njeno značenje se može objasniti kao oblik psihološkog zlostavljanja u kojem osoba ili grupa svojim postupcima utiče toliko na drugu osobu da ova počinje da preispituje sopstveni razum, sećanja ili percepciju stvarnosti. Osobe nad kojima se dešava gaslighting (za takvu osobu se kaže da je gaslight-tee) manifestovaće zbunjenost, anksioznost, nepoverenje u sopstvene akcije, baš kao i lik Pole u filmu "Gaslight" (Plinska svetlost) reditelja Džordža Kjukora (1944) po scenariju Patrika Hamiltona, sa Ingrid Bergman i Šarlom Boajeom u glavnim ulogama. Šta je ponašanje za koje kažemo da je "gaslajt"? Zašto je tako teško nekada…

Kako da naučite da kažete „ne“ jedno je od čestih pitanja na koja stručnjaci iz psihologije pokušavaju da odgovore zato što je to ujedno i pitanje koje ljudi često postavljaju. I čućete da će vam mnogi reći da su zamišljali kako će razgovarati i da su spremili rečenice koje će izgovoriti u nekoj situaciji i na kraju priznati da nisu rekli „ne“ nego da su pristali na nešto što im ne odgovara. Priča o tome kako reći „ne“ u stvari je priča o asertivnosti, koja nema baš adekvatan prevod na naš jezik, a to je sposobnost da drugima postavimo granice, da se zauzmemo za sebe i ponašamo u skladu sa svojim osećanjima, potrebama i interesima. Šta sve znači biti asertivan i zašto nam je važna i potrebna ova osobina? Jedan paradoks je da ovu veštinu praktikujemo kao deca, a kroz odrastanje je izgubimo i kao odrasli završimo na treninzima i radionicama kako bismo je naučili ponovo. Zašto radionice i praktikovanje naučenih rečenica asertivnosti nisu baš od pomoći? Asertivnost ne može da se nabuba i možda zbog toga neki ne…

Svako od nas se bar jednom u životu susreo sa prokrastinacijom i ona jeste normalan oblik ponašanja, međutim problem nastaje kada ona postane hronična i kada nas ometa da ostvarimo svoje potencijale. Kako da ne odlažete obaveze i stvari ostavljate za sutra i zašto to nije dobro, u podkastu "Kako da izgradite dobar život" govori psihoterapeutkinja Mia Popić. Šta sve ljudi odlažu, da li se odlaže samo ono što je neprijatno ili teško? I da li znači da si lenj ako odlažeš obaveze? Šta su pravi razlozi i uzroci odlaganja obaveza? Kada je prokrastinacija dobra i korisna? Šta se dešava ljudima koji stalno odlažu obaveze, koje su posledice po mentalno zdravlje? I zašto sve još prokrastinacija nije dobra? Šta su barijere u izvršavanju obaveza, odnosno na čemu bi trebalo raditi kako nam prokrastinacija ne bi postala navika? Kako se izboriti sa porivom da ostavljamo stvari za sutra ili nekada kasnije? I kako da prestanemo da odlažemo obaveze. Pratite podkast "Kako da izgradite dobar život" na Spotifyu, YouTubeu i svim…

Znamo da ne postoji recept za ljubav ali volimo da čujemo koliko je čega potrebno brojčano da bi veza uspela. Na primer koliko seksa, koja je najbolja razlika u godinama, koliko je potrebno da se neko preboli, nakon koliko meseci je u redu da kažemo „volim te", kad tačno je okej da se uselimo zajedno, ali i koliko incidenata je dovoljno da bih izašao/izašla iz ove priče. U 46. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo tome koliko čega je potrebno za dobru vezu i zašto brojevi ne igraju nikakvu ulogu. Zašto ljudi često postavljaju neka od spomenutih pitanja ako nema tačnog odgovora? Parovi često dođu na terapiju sa pitanjem koliko često treba imati seks u vezi, šta je pozadina pitanja o tome? Kada bi trebalo nekome reći "volim te" i zašto je ovo pitanje ljudima toliko važno? Zašto se onda rade istraživanja ako ne bi trebalo da guglamo odgovore na ova pitanja i ako brojevi ne igraju važnu ulogu u vezama? Zašto mislimo da nam je potrebno da nam neko kaže…

Zbog stigme oko odlaska na terapiju i prvog koraka da se potraži pomoć u slučaju problema sa mentalnim zdravljem mnogi ljudi odustaju u startu ili jednostavno ne znaju kome da se obrate za pomoć i kako da pronađu stručnjaka koji njima odgovara. Zato u 45. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo o tome kako odabrati psihoterapeuta, psihologa ili psihijatra. I šta raditi ako nema pomaka u terapiji ili niste zadovoljni psihoterapeutom. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Neuspeh je druga strana medalje svakog uspeha. Isto vaši i za greške. I to će reći svaki iskren uspešan čovek. Da je mnogo puta na tom kretanju ka svom cilju ili nekom uspehu, grešio i da se osećao kao potpuni gubitnik. Ova epizoda bi mogla da bude neka vrsta pravde za neuspehe i greške ali bez namere da zvuči kao da vas pozivamo da grešite što više. A grešimo svi i svi imamo neuspehe, frustracije i borbe, ali se toga mnogo plašimo i osuđujemo se zbog čega nekada ne možemo da nastavimo dalje. Zato sa Ivom Branković i Miom Popić, psihoterapeutkinjama, razgovaramo o drugoj strani uspeha o kojoj se uopšte ne priča – a to su greške i neuspesi i da možemo biti uspešni iako grešimo. Zato ćete uskoro moći da gledate specijalno izdanje podkasta “Kako da izgradite dobar život” koji smo nazvali “CV neuspeha”, u okviru kog će poznate i uspešne ličnosti otvoreno da govore o svojim neuspesima koji su druga strana medalje njihovog uspeha. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Dan zaljubljenih je za nama pa je sve u znaku ljubavi i zaljubljenosti. A da bi to funkcionisalo dobro, trebalo bi odabrati „pravu“ osobu. E tu dolazimo do teme 43. epizode podkasta – a to je kako da znamo da je neko dobar za nas, da je emocionalno dostupan, i koja su to ključna pitanja koja treba da postavimo sebi i toj osobi. Pa možda čak i na prvom dejtu. O tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U 42. epizodi podkasta pričamo o jednom zanimljivom fenomenu, a to su ljudi koji imaju potrebu da pomažu i spasavaju druge, a nikada ništa ne traže za sebe. I nikada ne traže pomoć. Šta se krije iza potrebe za spasavanjem drugih i zašto je nekima teško da traže pomoć, objašnjava Iva Branković, psihoterapeutkinja. Sindrom belog viteza koristi se u psihoterapiji da opiše ljude koji u svom okruženju nose ulogu brižnog spasioca, nekog na kog se uvek može osloniti. U podkastu objašnjavamo ovaj fenomen. Zašto neki ljudi imaju potrebu da stalno spasavaju druge? Kako vaspitanje formira bele vitezove? Zašto zanemaruju sebe i udovoljavaju drugima? Zašto je važno tražiti pomoć i kako se traži pomoć? Kako prevazići prepreke, priznati da ti je teško, da ti treba tuđa pomoć, i pokazati ranjivost? Ako imate belog viteza u okruženju, primetite da je iscrpljen od brige i napetosti i recite mu hvala. Pitajte ga kako je i šta mu treba. Verovatno će se postideti i poželeti da pobegne, kaže Iva Branković. I na kraju objašnjava…

Veština vođenja neprijatnih razgovora jedna je od onih koje će nam biti neophodne za odnose u budućnosti, naročito za partnerske. Danas ljudi manje razgovaraju jer je sve posredovano tehnologijom što umanjuje veštine komunikacije, a još više ako morate da vodite teži razgovor. Kao rezultat toga, postoji vrsta izbegavanja sukoba. U 41. epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo o tome kako se vode neprijatni razgovor. Šta su sve neprijatni razgovori? I koliko razgovora zbog toga što su neprijatni bude propušteno a stvari nikada izrečene? Da li je traženje povišice neprijatan razgovor i kako se traži veća plata i razgovara o nezadovoljstvu na poslu? Šta su tu neprijatne teme o kojima je ljudima teško da pričaju sa svojim partnerima? Zašto je za odnose u budućnosti važna veština vođenja neprijatnih razgovora? Da li je neprijatan razgovor teži ako nam je do nekoga stalo i ako smo bliski, ili je obrnuto? Kako se pripremiti za neprijatan razgovor i koje su…

Svi imaju brige. Nekada se čini da smo ophrvani brigama. Kako da ne brinemo toliko, da ne brinemo unapred i uzalud jer brige su sastavni deo života ali ne treba ceo život da se svede na brige. Prema istraživanju iz 2020. objavljenom u magazinu "Behavior Therapy", 91 odsto stvari o kojima su se ispitanici brinuli nije se ostvarilo. A preterana briga je ogroman gubitak vremena, iscrpljuje i loše utiče na zdravlje. Početkom 2023. godine, prema Ipsosu, pet najčešćih briga ljudi širom sveta bile su inflacija, siromaštvo i društvena nejednakost, kriminal i nasilje, nezaposlenost i korupcija. Ali pored navedenih, svako ima svoje lične brige. Kako pametno da upravljamo brigama razgovaramo u 40. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Ivom Branković i Miom Popić, psihoterapeutkinjama. O čemu ljudi najviše brinu? Zašto je briga važna i zašto bi trebalo da brinemo (ali ne uvek i stalno)? Kada je previše brige, kako da znamo da li preterujemo? I kada briga prelazi u anksioznost? Zašto brinemo unapred i kada…

Društvene mreže zatrpane su samoprozvanim lajfkoučevima, influenserima, ljudima spornog obrazovnog profila koji nude self-help koncepte, psihološke savete i recepte za samopomoć, a sve zarad, navodno, boljeg mentalnog zdravlja. Danas nas popularna psihologija i razni instant životni gurui svakodnevno podsećaju da je u životu važno biti srećan, zahvalan, svestan sadašnjeg trenutka, da je važno ostvariti se i kreirati idealnu i željenu verziju sebe. Šta se ponekad krije iza toga i kako da upropastite svoje mentalno zdravlje upotrebom self-help prečica u 39. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je Mia Popić, psihoterapeutkinja. Društvene mreže su zatrpane pojmovima autentičnost, unutrašnje dete, manifestacije... U podkastu dajemo kritički pregled self-help koncepata koji su u biti dobri, a postaju loši kada preteramo sa njihovom primenom. Šta se sve ljudima "prodaje" i nudi zarad njihovog mentalnog zdravlja a iza čega se krije nešto što zapravo može da im našteti? Svi uglas viču "važno je…

Dok sam razmišljala o tome šta je problem sa januarom, pitala sam se da li uopšte ima pravde za prvi mesec u godini? Jer to je jedan od najomraženijih meseci, kažu neki i najdužih, mesec koji se povezuje sa postprazničnom depresijom, mesec kada nema para jer smo se istrošili i mesec koji nikako da prođe. U 38. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić zbog čega je to tako i kako da lakše podnesete izazove koje nosi januar. Šta je to sa januarom zbog čega se neki osećaju loše pošto prođu praznici? Zašto nam u januaru bude teško? Da li je to samo zato što je prošla praznična euforija, zbog početka godine kada mnogi kreću sa sprovođenjem novogodišnjih odluka, zbog novih početaka...? Postoji i pritisak da se smanji ili prekine upotreba alkohola (Dry January), mnogi odlučuju da ostave cigarete, da počnu dijetu... Šta nam sve stvara pritisak na početku godine? Zašto je januar "rizičan" po mentalno zdravlje? Januar se povezuje i sa postprazničnom depresijom. Zbog…

Koliko je blizak i zdrav odnos koji gradite sa sobom? Reč "toksičnost" postala je veoma popularna i njom se opisuju "toksični" ljudi i "toksični" odnosi. A da li znate da možete da budete i u toksičnom odnosu sa sobom? Kako da znate da ste u toksičnoj vezi sa sobom, kako to da promenite i kako da budete nežni prema sebi, objasnila je psihoterapeutkinja Mia Popić u 37. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život". Kako izgleda kada ste u toksičnoj vezi sa sobom? Zašto smo blaži prema drugima a strogi i loši prema sebi? Šta je pozadina toksičnog odnosa prema sebi i koliko na to utiče vaspitanje i kakvi su nam roditelji? Kako promeniti loš odnos prema sebi? Kako da bolje razgovaramo sa sobom, kako da postanemo tolerantniji, nežniji i bolje razumemo sebe? Kako utišati taj unutrašnji džangrizavi glas koji stalno prebacuje, kritikuje... kako reći "ućuti više!"? Gde je granica između nežnosti i razmaženosti i pronalaženja opravdanja za sebe? Šta biste rekli svom najboljem prijatelju kada biste primetili da je u…

Zašto nije dobro praviti novogodišnje planove na način kako to većina radi, pričamo u specijalnoj novogodišnjoj 36. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjama Ivom Branković i Miom Popić Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Kad je vreme za promenu? Kako znamo da više nešto ne možemo, da radimo isti posao (i za istu platu), da budemo sa neki ljudima, da nam smeta neka rutina ili stanje u društvu? Nekome baš mora da "dogori", da bude mnogo nezadovoljan, ali to možda i nije loše jer može da bude početak promene. Šta je problem sa promenama, zašto su nekima tako teške i pored želje za promenama i kako da menjamo stvari, o tome pričamo u 35. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Miom Popić. Šta je prvi korak na putu promene? Šta je neophodno kako bi se neko odlučio da zaista promeni stvari koje mu smetaju? I koji su to sve naredni koraci? Da li smo kukavice ako se plašimo promena? I šta ako se pokajemo zbog promene? Šta je "prava" promena a ne "kozmetička"? Koliko njih odustane od promena i pored želje da menjaju stvari? Šta ljude najviše sprečava da menjaju stvari? Kako da menjamo stvari, koji su to koraci, kako napraviti plan i šta su najvažniji saveti? Šta propuštamo ako ne menjamo stvari i zašto…

Često čujemo da je "uvek jedna strana ta koja vidi nešto više u tom prijateljstvu...". Šta su najveći mitovi o muško-ženskim prijateljstvima? Zašto neki od nas ne veruju, a neki ipak veruju u muško-ženska prijateljstva? Šta su najčešći argumenti i predrasude o tome zašto muško-ženska prijateljstva ne mogu da uspeju? Privlačnost je prisutna i kad je u pitanju "obično" prijateljstvo i kad je u pitanju emotivna, romantična veza. Ali u čemu je razlika i gde su "granice"? Da li muškarci i žene različito vide muško-ženska prijateljstva i ko je otvoreniji za to? Kada su moguća ovakva prijateljstva a kada nisu? Da li je moguće biti prijatelj sa nekim sa kim si bila/bio u vezi? Kada i kako je to moguće ili nije nikako moguće? I zašto bismo bili prijatelji ako smo bili "neprijatelji"? Koliko ima kalkulacije u tom ostajanju u prijateljskim odnosima posle romantične veze? Kada vredi ostati prijatelj i posle veze a kada ne? Kako da "normalizujemo" muško-ženska prijateljstva i promenimo pogled na ostajanje u nekom odnosu…

Slave su odavno krenule, kao i korporativne žurke, vrhunac – proslava Nove godine i Božića, tek sledi. Nekako ste pregurali dosad, ali niste sigurni da ćete moći do kraja, ako ste od onih koji ne vole praznike. Nekada je bilo teško to priznati okolini i reći, jer "kako ne voliš praznike kad je ovo najlepši deo godine". Ali, nije svima. Neko ne voli praznike i ima razloga za to. A i prava na to. Zašto je nekima za praznike svega previše – o tome je u 33. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila psihoterapeutkinja Iva Branković. Ljudima koji obožavaju praznično doba godine teško je da razumeju da neko ne voli "najlepši deo u godini...". Praznični period mnogima donosi opuštanje, ali i stres. Koji su sve razlozi zbog kojih neki ljudi ne vole praznike? Šta nas toliko optereti za praznike da umemo da budemo pred pucanjem? Zašto porodična okupljanja i susret sa porodicom može da bude neprijatan i stresan? Ljudi koji imaju problema sa mentalnim zdravljem posebno mogu da budu osetljivi u vreme…

Stiže kraj godine i ljudi vole da sumiraju kako je prošla, šta su postigli i ostvarili a šta nisu. I neki će biti nezadovoljni opravdano, a neki neće biti zadovoljni iako su postigli mnogo. Ova epizoda bavi se problemom nezadovoljstva, i to onim hroničnim, nametnutim zbog imperativa sreće ili toksične pozitivnosti zbog čega imamo osećaj da nam uvek neki deo nedostaje u našoj životnoj slagalici. Mnogi osećaju da su “stalno nešto nezadovoljni” i kad nemaju opravdanih razloga. Znate onaj osećaj nezadovoljstva kao da vas stalno nešto “žulja”? Šta da radite sa njim tema je 32. epizode podkasta “Kako da izgradite dobar život”. Mia Popić i Iva Branković, psihoterapeutkinje, govorile su o tome šta nam poručuje naše nezadovoljstvo, šta sve mogu biti razlozi i šta sa tim kada je naizgled sve dobro a nismo zadovoljni. Zašto se javlja osećaj da nam uvek nešto fali? Da li mi živimo u vremenu kad je neophodno da budemo stalno nezadovoljni jer na tome počiva industrija i konzumerizam i ono “još samo ovo” da kupim, imam,…

Često u psihologiji čujemo u poslednje vreme reč "rezilijentnost" koja nema adekvatan prevod na srpski jezik ali se približno odnosi na to da budemo otporni. Rezilijentnost nam je svima potrebna i iako nije jednostavno opisati šta sve podrazumeva – od toga da "imate jake živce" ili da umete da se nosite sa stresnim situacijama pa do toga da budete otporni i jaki i nosite se sa životnim problemima. Reč "rezilijentnost" odnosi se na ono o čemu razgovaram sa psihoterapeutkinjom Miom Popić u 31. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život". Postoji ta pogrešna podela na "slabe" i "jake" ljude, jer smo ponekad slabi i ranjivi a isto tako umemo da budemo jaki. Psihologija nas uči i da je u redu da pokažemo slabost što je suprotno od priče da se mora biti jak da bi se preživelo. Da li zaista razumemo šta znači biti otporan? Kako se postaje otporan i kako na našu otpornost i hrabrost utiču odrastanje, roditelji i vaspitanje? Da li si jači ako si pretrpeo mnogo udaraca u smislu "Što te ne ubije, ojača te..." i…

Ljudi će često u svakodnevnom govoru reći: “Žao mi je zbog toga što ti se dešava.” Koliko njih je iskreno kada to kaže i zaista oseća to dok izgovara? Ova rečenica će odavati utisak empatije, ali će zapravo predstavljati simpatiju. Za razliku od empatije, koja povezuje ljude, simpatija ih razdvaja. Koliko smo empatični, zašto je važna empatija i da ne osuđujemo druge, govori psihoterapeutkinja Mia Popić u 31. epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život”. Šta jeste a šta nije empatija? U čemu je razlika između empatije i sažaljenja? Kako se ponaša neko ko nema empatije? I kakva je veza između nedostatka empatije i osuđivanja drugih? Podkast se bavi pitanjem zašto osuđujemo druge i šta nam osuđivanje drugih govori o nama. Da li na taj način pronalazimo izgovore za neke svoje postupke, da bismo se osećali bolje? Misli se da je empatija važna za onoga prema kome je usmerena, ali zašto je u stvari važno da imamo empatiju zbog svog razvoja? I kako da budemo empatični: Da li se empatija može naučiti? Podkast…

Čula sam nedavno zanimljivu priču. Osoba je ceo dan provela dobro, bila je baš zadovoljna tog dana. A onda je uveče počela da razmišlja o tome koliko je srećna pa se zabrinula da li je sve u redu jer sve je previše dobro da bi bilo istinito, šta ako se sada nešto loše desi... Zvuči čudno da se neko plaši sreće, ali postoje razlozi za to, a o tome razgovaramo sa psihoterapeutknjom Ivom Branković u 29. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život". Mi imamo izraze "nemoj mnogo da se smeješ, plakaćeš" ili "kad ti je sve potaman, stavi kamenčić u cipelu". Zašto se javlja strah od sreće? Da li je razlog previše loših stvari koje su se nekome desile u prošlosti? Postoji termin čerofobija i on označava strah od sreće. Kako izgleda strah od sreće i kako se ponaša osoba koja se uplaši kada joj sve dobro ide? Život čine dobre i loše stvari. Da li je strah od sreće nemogućnost da prihvatimo loše stvari koje su neminovne u životu, isto kao i dobre i negativne emocije? Da li mi onda "prizivamo" loše stvari ako smo…

Svako od nas se nalazio i sigurno se još uvek nalazi u odnosima koji nisu dobri. I pitanje je možemo li da odemo iz njih i, ako možemo, kolika je cena za to. U specijalnoj 28. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković razgovaramo o tome zašto ljudi ostaju u lošim vezama i odnosima. Prvo svi pomisle na partnerske odnose, ali ponekad smo zaglavljeni i u drugim disfunkcionalnim odnosima koji nas čine nesrećnim – prijateljskim, lošim odnosima sa kolegama na poslu i u porodici. Zašto se uopšte upuštamo u takve, loše, odnose i šta treba da se pitamo da bismo znali da li smo u lošoj vezi sa nekim? Koje odbrambene mehanizme koristimo jer ne želimo da priznamo da smo u disfunkcionalnom odnosu i koji su sve razlozi za ostanak u takvom odnosu? Čega se ljudi plaše ako prekinu loš odnos? Da li je svaka loša veza i toksična veza i da li su u lošim odnosima češće zaglavljene žene ili muškarci? Jedan od najčešćih primera nerazumevanja jeste kad čujemo da je neka…

Ovo je priča o prihvatanju različitosti. O tome zašto nam je teško da prihvatimo da neko koga volimo – da li je to roditelj, partner, dete, prijatelj – pravi izbore koji nisu potpuno saglasni sa našim izborima. I kako onda gradimo most između naših razlika. O tome zašto su važne razlike i kako da ih prihvatimo, u 27. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je psihoterapeutkinja Iva Branković. Mi jesmo jedno duboko podeljeno društvo, ali dok nam to nije uvek toliko važno kada je u pitanju neka osoba koja nam nije bitna, problem nastaje kada neko nama blizak ispolji nešto sa čim se i ne slažemo, od muzike koju sluša, preko političke pa do seksualne orijentacije. Ljudima je teško da priznaju da vole nekoga iako im se ne sviđaju njegovi izbori. Možda su za to dobar primer deca i roditelji, kao najbliži koji se vole, i kako ispoljavanje razlika između njih – npr. kada dete saopšti da ide na koncert izvođača koga roditelj apsolutno ne podnosi – može da izazove odbojnost. Ima tu generacijskog…

Tu rečenicu "Ja uvek biram pogrešne" smo svi čuli mnogo puta. Mia Popić i ja smo bile zajedno u društvu kada je jedna mlada devojka, pošto se povela tema iz psihologije, o vezama i odnosima, postavila pitanje: "Zašto se meni dešavaju toksične veze?" U 26. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" razgovaramo o tome zašto neko uvek bira pogrešne partnere i zašto neko ostaje u toksičnoj vezi čak i ako zna da je to loš izbor. Da li je preterivanje kada neko kaže da uvek bira pogrešne osobe? Ili su neki zaista skloniji partnerima koji su štetni po njih i završavaju u toksičnim vezama? Istraživanja pokazuju da ljudi imaju tendenciju da završe sa istom vrstom partnera iznova i iznova. Jedna studija iz 2009. otkrila je da, na primer, "ćerke alkoholičara koje nisu alkoholičarke imaju više nego dvostruko veće šanse da se udaju za alkoholičara u odnosu na ćerke nealkoholičara". Kako se prave ti pogrešni izbori, koja je to matrica, šta je psihološka pozadina loših izbora? Podkast "Kako da izgradite dobar život"…

Osećaj da ste varalica, da niste kompetentni, da čak i kada uspete da dođete do cilja niste to zaslužili, psiholozi nazivaju imposter sindromom. Bukvalno to znači sindrom varalice – kao da varate ljude i da ćete svakog časa biti otkriveni zbog sumnje u sebe i osećaja da nećete uspeti i da ne zaslužujete uspeh. O tome zašto imposter sindrom nije uvek tako loš, šta su pozitivne a šta negativne strane sumnje u sebe, u 25. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić. Podkast „Kako da izgradite dobar život“ možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com. Imposter sindrom nije poremećaj ili oboljenje već jedno iskustvo sa kojim se neki suočavaju. Zašto se neko oseća kao da ne zaslužuje uspeh i koja su osećanja zajednička kod onih koji imaju imposter sindrom? Da li je ovo tipično za žene ili može i muškarac da ima osećaj da je prevarant kada nešto postigne svojim radom, znanjem, i zalaganjem? Da li…

Usamljenost je problem i tema za koju postoji veliko interesovanje ljudi ali i stručnjaka i naučnika. Zbog usamljenosti ljudi zovu kol-centre banaka i mobilnih operatera samo da bi imali sa kim da pričaju, a u nekim zemljama postoje telefonske linije za usamljene jer, prema nekim istraživanjima, mi živimo u „veku usamljenosti“. Kaže se da imamo epidemiju usamljenosti jer je mnogo osoba koje se tako osećaju. O tome zašto je naglo porastao broj usamljenih ljudi razgovarali smo u 24. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković. Podkast „Kako da izgradite dobar život“ možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

Moguće je da je jedna od najvećih prednosti društvenih mreža upoznavanje, pa tako ako vas neko odbije to nije toliko "strašno" kao kada vas odbije lično i kaže vam "ne" dok vas gleda u oči. Čini se da je nikad lakše "prići" nekome na mreži, zahteva manje hrabrosti i samopouzdanja. Ali kako to utiče na izgradnju ličnosti i uspeh? Tu dolazimo do teme kako lakše podneti odbijanje i zašto je važno da budemo odbijeni, o čemu smo razgovarali u 23. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković. Zašto smo toliko osetljivi na odbijanje, zar to ne bi trebalo da prihvatimo kao sastavni deo života? Zašto je dobro da budete odbijeni, kada se udvarate ili pozivate na dejt, kad konkurišete za posao, kada neko odbije vašu ideju ili predlog ili u nekoj drugoj situaciji u kojoj jednostavno niste prošli? Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com. Hosted on Acast. See…

Dobro došli u drugu sezonu podkasta "Kako da izgradite dobar život" u produkciji Velikih priča. U prvoj epizodi nove sezone sa Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, razgovaramo o tome kako tehnologija čini naše odnose sa drugim ljudima površnijim i kako može da ih upropasti. Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com. Pored mnogih prednosti koje nam je omogućila, često se govori o negativnim uticajima tehnologije, pre svega mobilnih telefona i društvenih mreža, na odnose sa drugim ljudima. Pametni uređaji daju novu dimenziju komunikaciji – da li možete da zamislite život bez mobilnog telefona i društvenih mreža – međutim, umesto da nas tehnologija približi, jer je komunikacija naizgled mnogo lakša, naši odnosi postaju površniji. Koji je najveći uticaj tehnologije na odnose među ljudima? Šta je tehnologija najviše promenila? Zašto radije skrolujemo umesto interakcije i zašto je lakše da napišemo…

U prvoj epizodi podkasta razgovarali smo o tome šta je ključ dobrog života kada je objavljena najduža i najvažnija studija o sreći i ljudskom životu, koja je dovela do jednostavnog ali važnog zaključka: Dobri odnosi vode do zdravlja i sreće. Harvardska studija o razvoju odraslih je pokazala da postoji snažna korelacija između dubokih veza s drugima i nečije dobrobiti. Deo tih odnosa su i partnerski odnosi. Romantična povezanost je, po definiciji, jedna od najboljih predispozicija srećnog života. Zato u 21. i poslednjoj epizodi prve sezone podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjama Ivom Branković i Miom Popić razgovaramo o tome u čemu je tajna uspešnih veza i srećnih parova. Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

U jednoj od prošlih epizoda pričali smo o odmoru i kako da se stvarno odmorite, i zato smo odlučili da razmotrimo još jednu komponentu odmora – a to je važnost trenutaka kada ne radimo ništa. I mašine prave pauzu, postoji ono dugme "stop", a mi ljudi, neki od nas, ne staju nikada. O tome zašto je važno da nekada ostanemo u svojoj zoni komfora i dokoličarimo, u dvadesetoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić. Zašto je nekim ljudima teško da ne rade ništa, da zastanu i naprave pauzu? Zašto neki od nas nisu naučili da se ponekad ušuškaju u zonu komfora, da nekada sve treba ostaviti i samo ne raditi ništa? Kako da "kvalitetno" ne radiš ništa i šta to u stvari znači? Zbog čega se neki ljudi "smore" posle dva dana odmora? I zašto ne mogu da "isključe" posao? Zašto nam je potrebno da napravimo pauzu, da ne radimo ništa, da imamo dokolicu... i zašto to neki ne razumeju? Pričali smo o važnosti dokolice i kreativnosti. Dekart je navodno izmislio svoj revolucionarni…

Kada je jedna od nas postavila pitanje "Šta kad se javi bivši?", uglas smo odgovorile "Ništa!". Međutim, onda smo razmišljale o tome i zaključile da odgovor nije uopšte tako jednostavan, da o ovoj temi ima mnogo pitanja, pa smo zato odlučile da o tome pričamo u devetnaestoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život". O ovoj temi koja je mnogima zanimljiva govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić. Epizoda je posvećena svim bivšima. Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com. Pričali smo o tome koji su sve razlozi zbog kojih se javljaju bivši partneri. I zašto neki umeju dugo da se javljaju posle raskida? Kako na to da li će se javiti utiče okolnost da li je veza bila duga ili kratka i ima li razlike i u tome ko je raskinuo? Koliko god da znamo da je ponekad pogrešno viđati se sa nekima od njih, pa čak i samo razmenjivati poruke ili razgovarati, vrlo često pokleknemo. Zašto? Hosted on…